Завршна расправа – транспоновање европских техничких прописа

Министарство економије и регионалног развоја (МЕРР) – Сектор за инфраструктуру квалитета и техничке прописе, ЕУ твининг пројект „Јачање капацитета МЕРР у области трговинске политике“ и Привредна комора Србије организовали су јуче завршну расправу на тему – транспоновање европских техничких прописа из области машина, нисконапонске електричне опреме и електромагнетске компатибилности у правни систем Републике Србије.

Радне верзије предлога правилника којима се транспонују европске директиве: Директива о машинама 2006/42/EC- MD, Директива о ниско-напонској електричној опреми 2006/95/ЕЦ-ЛВД и Директива о електромагнетској компатибилности 2004/108/ЕЦ-ЕМЦ објављене су на сајту МЕРР-а од 27. јула и доступне су свим заинтересованим странам за достављање мишљења, предлога и сугестрија. Скуп је организован са циљем упознавања стручне јавности са основним решењима наведених техничких прописа, као и са предлозима подзаконских акта за примену Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености и омогућавање унапређења понуђених решења кроз размену мишљења и достављање сугестија.

Завршну расправу отворила је у Привредној комори Србије Јелена Поповић, помоћник министра за Сектор за инфраструктуру квалитета и техничке прописе која је говорила о значају и улози надлежних министарстава у хармонизацији техничког законодавства Републике Србије са техничком регулативом ЕУ. Том приликом је помоћник министра позвала привредне субјекте – произвођаче, увознике, дистрибутере да се укључе у процес доношења правилника, како би као последица примене директива производ који се ставља на тржиште био безбедан и квалитетан, а саме директиве биле примењене у тренутку када је постигнута спремност приведе за то.

Хармонизација техничког законодавства у функцији унутрашњег тржишта доприноси слободи кретања роба, високом нивоу безбедности  производа на тржишту и уклањању техничких баријера у трговини, рекла је Јелена Поповић и додала да је хармонизација  техничког законодавства Републике Србије са законодавством ЕУ, односно само транспоновање директива предуслов за пласирање безбедног производа на тржиште, уклањање техничких баријера (постепено ће ван снаге бити стављени непотребни правилници, МЕРР ће укинути 48 правилника о обавезном атестирању...), повећање извоза и конкурентност српске привреде и њен наступ као озбиљан актер на европском и светском тржишту.

„Транспоновање ове три директиве само је почетак процеса ЕУ интеграције Србије, а очекује се од надлежних министарства да из својих области транспонују остале директиве и донесу техничке прописе“, нагласила је Јелена Поповић и објаснила да ће се хармонизација законодавства обављати кроз транспоновање европских директива у форми правилника и уредби, а основни елементи техничких прописа садржаће техничке захтеве за производе, поступке оцењивања усаглашености – модуларни принцип, са или без  присуства треће стране, исправе о усаглашености, знакове и начине означавања производа као и паковање и обележавање.

На питање  шта предузети ради остварења жељених циљева помоћник министра је одговорила да је МЕРР покренуо иницијативу за заједничку акцију од стране свих ресорних министарства уз поштовању обавеза из Националног програма интеграције (НПИ) за транспоновање техничког законодавства ЕУ што подразумева поред неопходних капацитета и сарадњу ресорних министарства кроз НПИ подгрупу за слободан проток роба, као и са МЕРР, који ће вршити нотификацију техничких прописа према ЕУ и СТО. МЕРР ће према њеним речима, такође, иницирати и унапређење сарадње свих министарстава ради координираног и целовитог уређења нехармонизованог подручја, а у складу са принципима из чланова  28-30. Уговора о оснивању ЕЗ.

Присутнима су се укратко у уводном делу обратили и Matin Reisser, као представник твининг пројекта и Биљана Поповић, представница Делегације ЕК у Србији.

Hаrald Riekeles, експерт са твининг пројекта који реализује немачко Министарство економије и технологије упознао је присутне са значајем европске техничке регулативе и директивама Новог приступа за уклањање техничких баријера у промету роба. Касније током расправе,  Hаrald Riekeles је говорио о значају транспоновања ЕУ директива о машинама, ниско-напонској електричној опреми и електромагнетској компатибилности и других компатибилних европских директива као предуслова за закључивање Уговора о цењивању усаглашености и прихватању индустријских производа са ЕУ- АСАА уговора.

Представници МЕРР-а мр Борислава Јакшић, руководилац групе за оцењивање усаглашености, Тања Димитријевић, самостални саветник за безбедност производа у електро индустрији и Зоран Бакић, шеф одсека за производе машинске и електро индустрије представили су основна решења из Предлога правилника о безбедности машина, Предлога правилника о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених граница напона и Предлога правилника о електромагнетној компатибилности.

Највише интересовања изазвало је излагање Душана Вучковића, начелника одељења за техничке прописе и оцењивање усаглашености у МЕРР-у, који је представио досадашњи рад МЕРР на изради прописа за примену Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, односно представио је основна решења из Предлога уредбе о начину именовања и овлашћивања тела за оцењивање усаглашености, Предлога уредбе о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака усаглашености и Предлога уредбе о начину признавања иностраних исправа и знакова усаглашености, које су важне за примену Закона. Сам Закон је “кровни закон” за прописивање техничких захтева за све производе и доношење техничких прописа, осим за производе за који су ти захтеви прописани посебним (“секторским”) законима и прописима донетим на основу тих закона. Њиме се омогућава јединствена примена закона за све производе у делу којим се уређује централизовано вођење регистара, пријављивања именованих и овлашћених тела за оцењивање усаглашености и пријављивање техничких прописа у припреми у складу са међународним обавезама (МЕРР), као и децентрализација у доношењу техничких прописа, именовању и овлашћивању тела за оцењивање усаглашености и признавању важења иностраних исправа и знакова усаглашености.

Понуђеним предлозима уредби битно је наглашена улога и значај акредитације, као и захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености да би могло да бити именовано односно овлашћено, а акт о акредитацији  је претпоставка испуњености захтева за именовање, односно овлашћивање  у мери обухваћеној обимом акредитације.

Након представљања основних решења из поменутих уредби и правилника, отворена је дискусија чији је циљ био се унапреде понуђена решења сарадњом министарстава, свих заинтересованих страна, као и других институција из области надлежности и коришћењем искустава других земаља приликом транспоновања директива, које је пренео г. Hаrald Riekeles.

Учесници завршне расправе усагласили су се да је у будећем раду током транспоновања и осталих директива неопходно учешће свих релевантних фактора у раду радних група, како и у семинарима тако и у јавним расправама.

Јавној расправи је испред Акредитационог тела Србије присуствовао мр Братислав Милошевић, помоћник директора за послове акредитације.
 


Душан Вучковић, Martin Reisser, Славица Поповић, Јелена Поповић, Борислава Јакшић и Hаrald Riekeles

Јелена Поповић

Славица Поповић, Јелена Поповић и Борислава Јакшић

Представници привреде и министарстава

Душан Вучковић

Hаrald Riekeles